Специфика росписей входных зон храма византийского ареала (XI–XIV вв.)

Ключевые слова: византийское искусство, храм, семантика росписи, входные зоны, пространство, время, власть, Премудрость, пустыня, вода, Лествица, столпник

Аннотация

Сакральное пространство храма противопоставлено окружающему его мирскому (профанному) пространству. Одна из главных задач декорации храмовых входных зон состоит в обозначении антитезы «сакральное / мирское». Это обозначение осуществляется посредством тем-универсалий, реализующихся в различных иконографических решениях. Таких тем четыре: пространство, время, власть и приобщение к Премудрости. Иногда в одной композиции закодировано несколько из них, иногда присутствуют все четыре. Для передачи пограничного характера пространства средневековые художники обращались к таким сюжетам, из контекста которых зритель получал представление о границе, несмотря на её отсутствие в изображении. Декорация входных зон обозначает и временнýю пограничость, то есть границу между человеческим линейным временем и цикличным временем суточного и годового богослужений. Поскольку Дом Божий должен оставаться неосквернённым, во входных зонах представлено множество изображений апотропейного (защитного) характера. Согласно средневековым верованиям, такие изображения пропускают приходящих с добрыми намерениями и останавливают злонамеренных. Тема власти присутствует и в тех ктиторских композициях, где показан заказчик, преподносящий модель храма в дар Христу. Четвёртая из задач, предусматриваемых декорацией входных зон, сосредоточена на раскрытии идеи внечувственного и иррационального познания Истины. Такие изображения подготавливают вступающего в храм к действию Божественной Премудрости.

Биография автора

Г. П. Геров, Новгородский государственный университет имени Ярослава Мудрого

DOI: https://doi.org/10.34680/vistheo-2022-4-2-227-255

Г. П. Геров
Новгородский государственный университет
имени Ярослава Мудрого, Великий Новгород, Россия
gpgerov@yahoo.com
ORCID
: https://orcid.org/0000-0001-6984-6264

Аннотация
Сакральное пространство храма противопоставлено окружающему его мирскому (профанному) пространству. Одна из главных задач декорации храмовых входных зон состоит в обозначении антитезы «сакральное / мирское».
Это обозначение осуществляется посредством тем-универсалий, реализующихся в различных иконографических решениях.
Таких тем четыре: пространство, время, власть и приобщение к Премудрости. Иногда в одной композиции закодировано несколько из них, иногда присутствуют все четыре. Для передачи пограничного характера пространства средневековые художники обращались к таким сюжетам, из контекста которых зритель получал представление о границе, несмотря на её отсутствие в изображении. Декорация входных зон обозначает и временнýю пограничость, то есть границу между человеческим линейным временем и цикличным временем суточного и годового богослужений. Поскольку Дом Божий должен оставаться неосквернённым, во входных зонах представлено множество изображений апотропейного (защитного) характера. Согласно средневековым верованиям, такие изображения пропускают приходящих с добрыми намерениями и останавливают злонамеренных. Тема власти присутствует и в тех ктиторских композициях, где показан заказчик, преподносящий модель храма в дар Христу. Четвёртая из задач, предусматриваемых декорацией входных зон, сосредоточена на раскрытии идеи внечувственного и иррационального познания Истины. Такие изображения подготавливают вступающего в храм к действию Божественной Премудрости.

Ключевые слова: византийское искусство, храм, семантика росписи, входные зоны, пространство, время, власть, Премудрость, пустыня, вода, Лествица, столпник

Библиография

Бакалова 1976 – Бакалова Е. Стенописите на църквата при село Беренде. София, 1976.

Бакалова 2002 – Бакалова Е. Литургия и искусство в XII в. (по материалам памятников живописи на территории Болгарии) // Древнерусское искусство. Русь и страны византийского мира.
XII век. Санкт-Петербург, 2002. С. 57–75.

Василик 2009 – Василик В. В. Десятая гомилия патриарха Фотия // Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 2009. № 1/2. С. 185–194.

Вздорнов 1989 – Вздорнов Г. И. Волотово. Фрески церкви Успения на Волотовом поле близ Новгорода. Москва, 1989.

Воjводић 2005 – Воjводић Д. Зидно сликарство цркве Светог Ахилиjа у Ариљу. Београд, 2005.

Габелић 1991 – Габелић С. Циклус арханђела у византијској уметности. Београд, 1991.

Габелић 1998 – Габелић С. Манастир Лесново. Историjа и сликарство. Београд, 1998.

Габелић 2008 – Габелић С. Манастир Конче. Београд, 2008.

Геров 2017 – Геров Г. П. Изображения у входа в храм архангела Михаила как воина // Новгород и новгородская земля. Искусство и реставрация. Вып. 7. Великий Новгород, 2017. С. 18–31.

Грозданов 1980 – Грозданов Ц. Охридското ѕидно сликарство од ХІV век. Охрид, 1980.

Грозданов 1988 – Грозданов Ц. Христос цар, Богородица царица, небесните сили и светите воини во живописот од ХІV и ХV век во Трескавец // Културно наследство. ХІІ–ХІІІ. Скопје, 1988. С. 5–33.

Грозданов, Ћорнаков 1987 – Грозданов Ц., Ћорнаков Д. Историјски портрети у Полошком (III) // Зограф. 1987. № 18. С. 37–43.

Джурич 2000 – Джурич В. Византийские фрески. Средневековая Сербия, Далмация, славянская Македония / Пер. с серб. Москва, 2000.

Димитрова 2002 – Димитрова Е. Манастир Матејче. Скопје, 2002.

Ђорђевић 1980 – Ђорђевић И. М. Свети Христофар у српском зидном сликарству средњег века // Зограф. 1980. № 11. С. 63–67.

Ђорђевић 1994 – Ђорђевић И. М. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. Београд, 1994.

Ђурић 1982 – Ђурић С. Христ Космократор у Леснову // Зограф. 1982. № 13. С. 65–72.

Живковић 1984 – Живковић Б. Сопоћани. Цртежи фресака. Београд, 1984.

Живковић 1989 – Живковић Б. Грачаница. Цртежи фресака. Београд, 1989.

Живковић 1991 – Живковић Б. Богородица Љевишка. Цртежи фресака. Београд, 1991.

Живковић 1992 – Живковић Б. Милешева. Цртежи фресака. Београд, 1992.

Живковић 1993 – Живковић Б. Павлица. Цртежи фресака. Београд, 1993.

Иоанн Лествичник 2010 – Преподобного отца нашего Иоанна Лествичника Лествица. Москва, 2010.

Кандић 1989 – Кандић О. Манастир Градац. Београд, 1989.

Кисас 2008 – Кисас С. Оморфоклисиjа. Зидне слике цркве Светог Ђорђа код Касторије. Београд, 2008.

Кувшинская 2018 – Иаков Ворагинский. Золотая легенда /
Вступ. ст., комм. И. В. Кувшинской. Пер. с лат. И. И. Аникьева,
И. В. Кувшинской. Том 2. Москва, 2018.

Лидов 1996 – Лидов А. М. Чудотворные иконы в храмовой декорации. О символической программе императорских врат Софии Константинопольской // Чудотворная икона в Византии и Древней Руси. Москва, 1996. С. 44–75.

Лифшиц 1987 – Лифшиц Л. И. Монументальная живопись Новгорода XIV–XV веков. Москва, 1987.

Льо Гоф 1998 – Льо Гоф Ж. Въображаемият свят на Средновековието. София, 1998.

Мавродинова 1995 – Мавродинова Л. Стенната живопис в България до края на XIV век. София, 1995.

Марковић 2000 – Марковић М. Илустрације патеричких притча у припрати хиландарског католикона // Осам векова Хиландара. Историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура. Београд, 2000. С. 505–537.

Миљковиќ-Пепек 1967 – Миљковиќ-Пепек П. Делото на зографите Михаило и Еутихиj. Скопjе, 1967.

Миљковиќ-Пепек 1981 – Миљковиќ-Пепек П. Велjуса. Скопjе, 1981.

Миљковиќ-Пепек 1982 – Миљковиќ-Пепек П. Смисао иконографског програма у jужном трему цркве у Вељуси // Зограф. 1982. № 13. С. 36–41.

Мијовић 1973 – Мијовић П. Менолог. Београд, 1973

Пенкова 1995 – Пенкова Б. Към идейно-съдържателния контекст на стенописите от църквата «Св. Четиридесет мъченици» във Велико Търново // Palaeobulgarica / Старобългаристика. ХІХ. 4. София, 1995. С. 75–93.

Пенкова 2002 – Пенкова Б. О системе декорации фресок XII в. Боянской церкви // Древнерусское искусство. Русь и страны византийского мира. XII век. Санкт-Петербург, 2002. С. 49–56.

Петканова, Милтенова 1993 – Старобългарска есхатология. Антология / Подг. от Д. Петканова и А. Милтенова. София, 1993.

Полякова 1972 – Византийские легенды / Под ред.
С. В. Поляковой. Ленинград, 1972.

Прашков 1973 – Прашков Л. Хрельовата кула. История. Архитектура. Живопис. София, 1973.

Сарабьянов 2016 – Сарабьянов В. Д. Спасская церковь Евфросиниевского монастыря в Полоцке. Полоцк, 2016.

Симеон 1856 – Сочинения блаженного Симеона, архиепископа Фессалоникийского. Санкт-Петербург, 1856.

Суботић 1971 – Суботић Г. Свети Константин и Jeлена у Охриду. Београд, 1971.

Тодић 1998 – Тодић Б. Српско сликарство у доба краља Милутина. Београд, 1998.

Тодић, Чанак-Медић 2005 – Тодић Б., Чанак-Медић М. Манастир Дечани. Београд, 2005.

Цветковски 1995 – Цветковски С. Визијата на пророкот Езекил од црквата во Псача // Спектар. 1995. № 25/26. С. 13–23.

Чанак-Медић и др. 2014 – Чанак-Медић М., Поповић Д., Воjводић Д. Манастир Жича. Београд, 2014.

Babić 1979 – Babić G. Les croix à cryptogrammes, peintes dans les églises serbes des XIII et XIV siècles. Byzance et les slaves. Etudes de civilisation. Paris, 1979. Pp. 1–13.

Bakalova et al. 2003 – Bakalova E., Kolarova V., Popov P., Todorov V. The Ossuary of the Bachkovo Monastery. Plovdiv, 2003.

Constantinides 1992 – Constantinides E. The Wall Paintings of the Panagia Olympiotissa at Elasson in Northern Thessaly. Vol. 1–2. Athens, 1992.

Djurić 1991 – Djurić V. J. Les docteurs de l’église. Εὐφρόσινον. Ἀφιέρωμα στον Μανόλη Χατζιδάκη. I. Athens, 1991. Pp. 129–136.

Gerov, Kirin 1993–1994 – Gerov G., Kirin A. New Data on the Fourteenth-Century Mural Painting in the Church of Sveti Nikola
(St. Nicholas) in Kalotina. Зограф. 1993–1994. 23. Pp. 51–64.

Grabar 1928 – Grabar A. La peinture religieuse en Bulgarie. Paris, 1928.

Grabar 1962 – Grabar A. Sur les sources des peintres byzantins des XIII et XIV siècle. Cahiers Archéologiques. 1962. XII. Pp. 351–380.

Hadermann-Misguich 1968 – Hadermann-Misguich L. Les eaux vives de l’Ascension dans le contexte visionaire des théophanies de Kurbinovo. Byzantion. 1968. 38. Pp. 374–385.

Halkin 1957 – Bibliotheca Hagiographica Graeca. Vol. 1–3.
Ed. by F. Halkin. Bruxelles, 1957.

Hirschichler 2005 – Hirschichler M. The Crusader Paintigs in the Frankish Gate at Nauplia Greece: A Historical Construct in the Latin Principality of Morea. Gesta. 2005. 44/1. Pp. 13–30.

Maffry Talbot 1975 – The Correspondence of Athanasios I Patriarch of Constantinople: Letters to the Emperor Andronicus II, Members of Imperial Family, and Officials. Ed. by A.-M. Maffry Talbot. Washington (DC), 1975.

Mango 1972 – Mango C. The Art of the Byzantine Empire 312–1453. Englewood Cliffs (NJ), 1972.

Mouriki 1984 – Mouriki Nt. The Wall Paintings of the Church of the Panagia at Moutoullas, Cyprus. Byzanz und der Westen. Wien, 1984. Pp. 171–213.

Mouriki 1985 – Mouriki Nt. The Mosaics of Nea Moni on Chios.
Vol. 1–2. Athens, 1985.

Pedersen 1926 – Pedersen J. Israël, Its Life and Culture. London, Copenhagen, 1926.

Pelekanidis, Chatzidakis 1984 – Pelekanidis St., Chatzidakis Μ. Kastoria. Αthens, 1984.

Stylianou 1997 – Stylianou A., Stylianou J. The Painted Churches of Cyprus, Treasures of Byzantine Art. Nicozia, 1997.

Talbot Rice 1968 – Talbot Rice D. The Church of Haghia Sophia at Trebizond. Edinburg, 1968.

Thierry 1963 – Thierry N., Thierry M. Nouvelles églises rupestres de Cappadoce. Paris, 1963.

Todić 1994 – Todić B. Anapeson – iconographie et signification du thème. Byzantion. 1994. LXIV. 1. Pp. 134–165.

Tomeković 1988 a – Tomeković S. Les cycles hagiographiques de Saint Angelo in Formis: Recherche de leurs modèles. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 1988. 24. Pp. 1–23.

Tomeković 1988 b – Tomeković S. Contribution à l’étude du programme du narthex des églises monastiques (XI – première moitié du XIII s.). Byzantion. 1988. LVIII. 1. Pp. 140–154.

Tromp 1969 – Tromp N. J. Primitive Conceptions of Death and the Nether World in the Old Testament. Roma, 1969.

Underwood 1966 – Underwood P. A. The Kariye Djami. Historical Introduction and Description of the Mosaics and Frescoes. Vol. 1. New York, 1966.

Walter 1970 – Walter Ch. L’iconographie des conciles dans la tradition byzantine. Paris, 1970.

Δρακοπούλου 1997 – Δρακοπούλου Ε. Ἡ πόλη της Καστοτιάς τη Βυζαντινή και Μεταβυζαντινή Εποχή (12ος – 16ος αι.). Ιστορία – Τέχνη – Επιγραφές. Αθήνα, 1997.

Δρανδάκης 1994 – Δρανδάκης Ν. Β. Το ασκητίριο της Αναλήψις στο Μυριαλή του Ταϊγέτου. Θυμίαμα στη μνήμη της Λασκαρίνας Μπούρα. 1. Αθήνα, 1994.

Μονὴ 1996 – Ἱερὰ Μεγίστη Μονὴ Βατοπαιδίου. Παράδοση, ιστρία, τέχνη. Ἃγιον Ὄρος. 1996. 1–2.

Ξηγγόπουλος 1964 – Ξηγγόπουλος Α. Οι τοιχογραφίες του Αγίου Νικολάου Οφανοῦ Θεσσαλονίκης. Αθήνα, 1964.

Сведения об авторе

Георги Петров Геров
доктор искусствознания, ведущий научный сотрудник
научно-образовательного центра «Гуманитарная урбанистика»
Новгородский государственный университет
имени Ярослава Мудрого
Российская Федерация, 173003, Великий Новгород,
ул. Большая Санкт-Петербургская, 41
E-mail: gpgerov@yahoo.com

Для цитирования:
Геров Г. П. Специфика росписей входных зон храма византийского ареала (XI–XIV вв.) // Визуальная теология. 2022.
Т. 4. № 2. С. 227–255.
https://doi.org/10.34680/vistheo-2022-4-2-227-255

Опубликован
2022-12-26
Раздел
Статьи
Просмотров
229
Скачиваний
97